Не остављају невољника

Једна од највећих врлина које красе Херцеговце јесте то што не остављају невољника без помоћи.

сиромах

Већ дуги низ година живим у Војводини и сведок сам да о социјално угроженим људима друштво води веома мало рачуна.
Није неуобичајено да један комшија живи царски и има свега на претек, а други, одмах поред њега, живи у највећем сиромаштву. Богати комшија га се никада неће сетити, чак ни у време великих празника и сл.

У Невесињу, где сам рођен, то није случај (бар није био док сам живео у њему). Тамо је тешко допустиво да први комшија нема шта да једе или да му се кућа руши, а да никога није брига за то.
Води се рачуна да комшија, и ако сиромашан, не буде јадан и бедан. тј. макар да има да поједе, попије и кров над главом.
Тамо, док сам ишао у средњу школу, нисам видео нити једног просјака, изузевши Роме који организовано долазе из Мостара. Постојао је само један локални жицарош, највероватније наркоман, који је вечито тражио паре за лекове и сви у граду су знали за њега.

Оскудева у свему, ал’ достојанствено живи и нипочем другом се не разликује од других. Такав је Невесињски сиромах.
Са друге стране свакако честа је појава у време брзог стицања капитала да многи скоројевићи стекну све, ал’ достојанство изгубе.

Светао пример Невесињца који води рачуна о сиромашнима је честити фармер Милан Зуровац. Сваке године за Божић Милан подели десетине печеница најугроженијима. И то није једини случај када Милан чини добро већ врата овог угледног домаћина су увек отворена за друге.


М. Д.